VII разред · лекција 1.2
Графика је грана ликовне уметности — уметник уради цртеж на плочи, па га штампом пренесе на папир.
Једна плоча → много истих отисака.
Графика која настаје употребом дигиталних уређаја.
Пиксел (Picture Element) — најмањи елемент слике, квадратног облика.
Сваки пиксел има своје место и своју боју.
Више пиксела → јаснија слика.
Број пиксела по квадратном инчу — ppi.
Већа резолуција = већи фајл.
Колико бита заузима један пиксел.
| бита | боја |
|---|---|
| 1 | 2 |
| 8 | 256 |
| 24 | 16,7 милиона |
Број боја = 2број бита
број пиксела × бита по пикселу
Компресија смањује фајл — понекад уз губитак података (JPG).
Смањену растерску слику не можеш вратити на стари квалитет.
Слика је састављена од геометријских линија и облика.
Не памте се пиксели, него подаци о облику — центар, полупречник, боја.
Зато и назив геометријско обликовање.
Векторска слика се увећава колико год хоћеш — без губитка квалитета.
Растерска се увећањем мути и пикселише.
JPG PNG GIF TIFF BMP
SVG EPS AI CDR
Red · Green · Blue — за екран.
Мешају се светлосни зраци, свака боја од 0 до 255.
Више светла → светлија нијанса. Бела: 255, 255, 255
Cyan · Magenta · Yellow · Key (црна) — за штампу.
Мешају се боје, вредности у процентима 0–100.
Више боје → тамнија нијанса.
| Боја | RGB | Hex |
|---|---|---|
| тамнонаранџаста | 255, 140, 0 | ff8c00 |
| аквамарин | 127, 255, 212 | 7fffd4 |
| мрка | 165, 42, 42 | a52a2a |
Иста боја, краће записана — шест хексадецималних цифара.
Пар по пар: RR GG BB
ppi, губи квалитет увећањем